Dušana Borkovića upoznala sam davne 2009. godine, u vreme kada sam bila PR menadžer Vitro Grupe Citroën. Sećam se tog susreta kao da je juče bio – visok, nasmejan, jednostavan i pristupačan, ali sa onom posebnom energijom koju nose samo veliki šampioni. Tada još nisam znala da će taj “Leteći Pančevac”, kako ga s pravom zovu, postati simbol istrajnosti, borbenosti i uspeha u automobilizmu, ali i čovek koji će kroz godine pokazati da poštenje i hrabrost nikada ne izlaze iz mode.
Kroz sve poslove koje sam kasnije radila, gde god da sam bila u Srbiji, Dušan je uvek bio tu. Nikada nije odbio poziv da bude gost u emisiji, da podrži ideju, da podeli deo svoje priče sa publikom. Njegova toplina, skromnost i iskrenost uvek su osvežavale svaku emisiju, svaku priču, svako pojavljivanje.
To nije samo čovek koji donosi trofeje Srbiji – to je čovek koji svojom pojavom donosi veru da se trud i pošten rad i dalje računaju.
Zato me poslednjih dana posebno boli kada vidim da je izložen medijskom udaru. Ne zbog nečega što je uradio, već zbog toga što je imao dovoljno hrabrosti da stavi tačku tamo gde poštovanje više ne postoji. Dušan zna ko je, zna odakle je i zna koliko vredi. To ne može da mu oduzme nijedna loša reč, nijedan naslov i nijedna osoba koja je nekada značila – ali više ne.
Podrška jednom velikom čoveku, sportisti i prijatelju.
Podrška Dušanu Borkoviću – Letećem Pančevcu, koji nas je naučio da se pobede ne mere samo brzinom, već i dostojanstvom.
Ko je Dušan Borković
Dušan Borković, poznat kao Leteći Pančevac, najuspešniji je srpski automobilista i trostruki šampion Evrope u različitim disciplinama – brdske trke, ETCC i TCR Eastern Europe. Rođen 1984. u Pančevu, visok 207 cm, jedan je od najviših trkača na svetu. Tokom karijere osvojio je više od 250 trofeja, među kojima su Tri zlatne kacige i Dijamantska kaciga, najviša priznanja u domaćem motosportu. Vozio je na prestižnim stazama poput Suzuke, Makaua, Monce i Spa-Francorchampsa, i svaku vožnju pretvarao u još jedan trofej i u ponos za Srbiju.
/Piše : Jadranka Jevtić